Cr­na Go­ra i Pod­go­ri­ca na­šle su se na ru­ti opro­štaj­ne tur­ne­je Happy End to­ur fran­cu­ske gru­pe „Ble­ro de RA­VEL”, što nam je omo­gu­ći­lo da upo­zna­mo neo­bi­čan i je­din­stven stil broj­nog ben­da. Gru­pa či­ja se mu­zi­ka od po­če­ta­ka, tač­ni­je od 1986. go­di­ne, ba­zi­ra­la na mik­su is­toč­no­e­vrop­ske i ji­diš mu­zi­ke upa­ko­va­ne u mo­der­ne mu­zič­ke prav­ce i, za­pra­vo, obo­ga­će­ne to­no­vi­ma fran­cu­ske šan­so­ne u pre­pu­noj sa­li CNP-a iz­ve­la je svo­je naj­u­spje­šni­je nu­me­re pro­te­klih 18 go­di­na po­sto­ja­nja obi­lje­ži­le ka­ri­je­ru ovog ben­da.
Alis Nu­ro, Fred Žo­a­sel, Ar­no Jo­je, Frank Til­man, Cler Mu­li, Ivan Aker­man i Ca­mil Ma­jer, pri­re­di­li su neo­bič­nu žur­ku na­šoj pu­bli­ci, ko­ja je naj­pre uz­dr­ža­no, a ka­ko je kon­cert te­kao sve za­in­te­re­so­va­ni­je, pri­mi­la mu­zič­ke vi­bra­ci­je ove fran­cu­ske gru­pe.
Fred Žo­a­sel je ne­du­go na­kon kon­cer­ta pro­ko­men­ta­ri­sao da je pu­bli­ka bi­la div­na, i da je „bi­lo pra­vo za­do­volj­stvo svi­ra­ti u Pod­go­ri­ci”.
- Pu­bli­ka je, či­ni mi se, bi­la ma­lo iz­ne­na­đe­na, jer smo mi tip ben­da ko­ji ra­di mno­go to­ga na sce­ni. Po­ne­kad se i po­tu­če­mo - kao što je to no­ćas bio slu­čaj - ali to je, na­rav­no, bi­la sa­mo ša­la. Po­ne­kad po­če­tak šo­ua pu­bli­ci iz­gle­da čud­no. Ali, na kra­ju je sve is­pa­lo su­per, a lju­di usta­li sa sje­di­šta. Bi­lo je pra­vo za­do­volj­stvo svi­ra­ti ov­dje – ka­zao je pje­vač i gi­ta­ri­sta gru­pe „Ble­ro de RA­VEL”.
Mu­zi­ka gru­pe „Ble­ro de RA­VEL” je miks raz­li­či­tih mu­zič­kih uti­ca­ja i sti­lo­va, sa do­mi­nant­nom po­tkom is­toč­no­e­vrop­ske mu­zič­ke tra­di­ci­je. Ka­ko ob­ja­šnja­va Fred Žo­a­sel ta­kva kom­bi­na­ci­ja do­šla je spon­ta­no, jer raz­li­či­tim mu­zi­ča­ri­ma ko­ji su pri­je 18 go­di­na ofor­mi­li ovu je­din­stve­nu po­ja­vu na sa­vre­me­noj mu­zič­koj sce­ni Fran­cu­ske, bi­lo je za­jed­nič­ko je­di­no in­te­re­so­va­nje za mu­zi­ku is­toč­ne Evro­pe.
- Ka­da smo po­či­nja­li, svi ta­da­šnji čla­no­vi gru­pe slu­ša­li su raz­li­či­tu mu­zi­ku. Jed­no nam je bi­lo za­jed­nič­ko in­te­re­so­va­nje za mu­zi­ku sa is­to­ka Evro­pe. Za­to je bi­lo nor­mal­no da pje­va­mo na fran­cu­skom mu­zi­ku sa tim ele­men­ti­ma. Ni­smo ima­li na­mje­ru da se pre­tva­ra­mo, već smo htje­li da bu­de ja­sno da nas je ta mu­zi­ka in­spi­ri­sa­la da stvo­ri­mo svo­ju. I na­kon go­di­na, opet je do­šao red za pro­mje­nu, uba­ci­li smo džez, sve po­mi­je­ša­li i to je ono što ste mo­gli ve­če­ras da ču­je­te – ka­zao je ovaj mu­zi­čar.
Opro­štaj­na tur­ne­ja Happy End to­ur, ka­ko joj i sa­mo ime ka­že, ne pred­sta­vlja čla­no­vi­ma gru­pe tu­žan do­ga­đaj. Na­pro­tiv, ka­že ovaj mu­zi­čar. Osam­na­est go­di­na je du­gi pe­ri­od i do­šlo je vri­je­me za no­ve ide­je i pro­jek­te.
- Osam­na­est go­di­na je ve­o­ma du­ga pri­ča za jed­nu gru­pu. Bi­la je ovo za­bav­na avan­tu­ra, ali na­kon 18 go­di­na po­ma­lo smo umor­ni i ne mo­že­mo vi­še da ska­če­mo po sce­ni kao što smo to ne­kad mo­gli. Da­kle, tre­ba nam i ma­lo od­mo­ra. Po­če­li smo ka­da smo ima­li dva­de­se­tak go­di­na, i sa­da že­li­mo da se pro­mi­je­ni­mo i otri­va­mo no­ve stva­ri. Ne­ki od čla­no­va ben­da po­no­vo za­jed­no ra­de na no­vim pro­jek­ti­ma, a ne­ki for­mi­ra­ju no­ve gru­pe ko­je su ori­jen­ti­sa­ni­je na rok ili elek­tron­sku mu­zi­ku. Sva­ko od nas že­li da ot­kri­va no­ve stva­ri – ob­ja­snio je on.
Fred Žo­a­sel po­sli­je sep­tem­bra, ka­da se gru­pa „Ble­ro de RA­VEL” zva­nič­no ra­sta­je bez pa­u­ze na­sta­vlja svo­ju mu­zič­ku ka­ri­je­ru kao pje­vač u u ben­du „Hu did” (Who Did), ko­ji će iz­vo­di­ti znat­no mo­der­ni­ju mu­zi­ku - rok i elek­tro žan­ro­ve. Ka­že, vo­lio bi po­no­vo da do­đe u Cr­nu Go­ru i ot­kri­je još od nje. Ovom pri­li­kom vi­dio je sa­mo Pod­go­ri­cu i Ko­tor, i ka­ko is­ti­če, ono što je upo­znao obe­ća­va.
S.Ć.

Tru­ba­či

Iako du­go go­di­na ko­ri­ste zvu­ke iz is­toč­ne Evro­pe, čla­no­vi­ma ove gru­pe, ka­ko nam je ka­zao Fred Žo­a­sel, mu­zič­ka tra­di­ci­ja biv­še Ju­go­sla­vi­je, pa i Cr­ne Go­re, go­to­vo je ne­po­zna­ta. Osim tru­ba­ča mu­zi­ka sa ovih pro­sto­ra ni­je bi­la u op­ti­ca­ju in­te­re­so­va­nja „Ble­ro de RA­VEL”.
- Ni­sam si­gu­ran, ali či­ni mi se da iz Cr­ne Go­re ni­sam čuo ni za jed­nog iz­vo­đa­ča. Ali, zna­mo za gru­pu ci­gan­skih tru­ba­ča „Čo­ka­li­ja”. Ve­ći­na ben­do­va za ko­ju zna­mo iz ovog re­gi­o­na su za­pra­vo tru­ba­či, a „Čo­ka­li­ja” nam se mno­go do­pa­da – ka­zao je Fred Žo­a­sel.